Vidikovci na Uvcu danas se ubrajaju među najposećenija mesta u Srbiji. To nikako ne čudi ako se uzme u obzir pogled koji se pruža na klisuru, koju ova reka pravi kroz visoke planine Zlatiborskog okruga. I to ne bilo kakvu klisuru, već vijugavi "putić" koji iz vazduha izgleda kao oslikan!

Ako već idete na Zlatibor ili krećete autom do Crne Gore, zašto usput ne biste sebe častili jednim pravim "selfijem" sa vidikovaca na Uvcu? A evo i kako da do njih stignete.

Na oko 35 kilometara od Zlatibora, tačno na ulazu u Novu Varošu, odvaja se put kojim stižete do brane Uvačkog (ili Sjeničkog) jezera. Ovo je već početak Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ i odatle se ide na krstarenje čamcem.

Ako biste da autom stignete maltene do vidikovca, to ćete moći ako nastavite putem pored Nove Varoši, preko Zlatara do Sjenice. Na samo 15 kilometara od grada nalazi se vidikovac.

*Znate li da dve trećine Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ pripada Novoj Varoši a trećina Sjenici?

Na Uvačkom jezeru postoje dva zvanična vidikovca. Ako bi se posmatrali iz vazduha, oni su maltene jedan preko puta drugog, ali su na različitim obalama, te je jedan sa sjeničke strane, a drugi sa novovaroške. Prvi se zove "Molitva", a drugi "Veliki vrh" (ili "Ledeni").

Pogled je spektakularan sa oba, naravno, mada nije sasvim isti. Ako ste baš "sitničavi" (kao što je bio i autor ovog teksta), popnite se na oba - nećete zažaliti.

Do "Molitve" stižete kolima na oko 200 metara od samog vidikovca. Ostavite auto, pa krenite u šetnju sjeničkim brdima. Posle par minuta moći ćete da se popnete na drvenu terasicu dok ispod vas - vijuga Uvac.

Što se tiče "Velikog vrha", do njega se dolazi isključivo čamcem. Iskrcaju vas u podnožju brda, pa pođete pešaka uzbrdo. Iako vas čeka kozija staza do vrha, biće prilike da se usput odmorite, eventualno sednete na neku od stena i uživate u pogledu - dole na jezero, i gore na strminu koja vas još čeka.

*Od jezera do "Velikog vrha" ide se stazom uzbrdo u dužini od 1.200 metara. Strmo, ali izvodljivo.

Kad se jednom popnete, zaboravićete na sav napor koji ste uložili, jer se odavde pruža pogled na kanjon "po dužini". Dok sa "Molitve" imate ograničeni vidik sa jedne i duge strane ispod vas, sa "Velikog vrha" gledate "iskosa", sa malo više tačke od okolnih planina.

A prizor nećemo ni da pokušavamo da vam dodatno opisujemo, samo pogledajte slike!

Doživljaj Uvca svakako nije samo penjanje na vidikovac i slikanje sa terase na vrhu. Jer, ako krenete na krstarenje koje organizuje Specijalni rezervat, kao i brojne agencije iz okruženja, tek ćete tada imati prilike da se divite živopisnom odrazu planina na površini vode i da čujete priču o beloglavom supu.

*Unapred se raspitajte u koliko sati kreće krstarenje, jer ga nije moguće tek tako "bukirati" na licu mesta.

Zašto je beloglavi sup važan? Pa, ovde je zapravo spasen od istrebljenja i jedan je od dve vrste lešinara koje i dalje žive u Srbiji. Kad je rezervat počeo njima da se bavi, bilo ih je tek desetak, a danas čitavo nebo iznad Uvca pripada njima, jer ih ima nekoliko stotina.

Ne samo da im je promer krila oko tri metra i da mogu da lete na čak 12.000 metara visine, već su u stanju da "recikliraju" svu hranu koju pojedu. Zamislite kakvo je to prirodno čudo, kad beloglavi sup može da apsorbuje svaku zarazu, čak i otrov, koji se eventualno nalaze u uginulim životinjama kojima se hrani, a da pride njemu ne fali ništa.

VIDIKOVCI NA UVCU: Kako da ih obiđete

Golubačka Tvrđava: Oklop i sveti ratnici

SOMBORSKE ZIMSKE ČAROLIJE

Predstavljamo Vam zimsku turističku ponudu opštine Kučevo