Na nešto više od 200 kilometara od Beograda ili Niša nalazi se tvrđava iz 14. veka – Stari grad Užice. Sigurno znate za Kosovsku bitku i hrabrog cara Lazara koji je tada poginuo. A znate li da je upravo on ovo utvrđenje pripojio svojoj, srpskoj zemlji?

Užice se u Srbiji često više vezuje za kasniju istoriju i Drugi svetski rat, a zaboravlja se činjenica da je ovo uvek bilo strateški važno mesto i da su se ovde ukrštali mačevi srednjovekovnih vitezova.

Oblast grada i okoline ušli su u sastav srednjovekovne države Stefana Nemanje krajem 12. veka. Samo Užice se pominje u dubrovačkim starim dokumentima još 1329. godine. Tada je ovo bilo važno mesto na putu ka primorju i pripadalo vlastelinskoj porodici Vojinović. Tvrđavom je vladao Vojislav Vojinović, koga je nasledio sin njegovog brata Altomana – Nikola Altomanović.

Zašto je on bitan? Pa, ne samo što je postao najmoćniji velikaš posle raspada srpske države, nego je i kontrolisao veliku teritoriju od Rudnika, pa sve do Jadranskog mora.

*Postoje podaci da je Nikola Altomanović čak i Dubrovačku republiku primorao da mu plaća danak.

Ipak, on nije prezao od toga da ugrožava druge srpske velikaše van granica svojih poseda, te je ubrzo stvorena i široka koalicija koja se, šezdesetih i sedamdesetih godina 14. veka, udružila protiv Altomanovića. Imali su podršku bosanskog bana Tvrtka i kralja Mađarske, koja je tada upravljala i Dubrovnikom.

*Lazar Hrebeljanović je pokušao sa njim da se sastane 1371, ali ga je Altomanović sačekao u zasedi. Pročulo se i da je Lazar poginuo...

I sad zamislite sledeću scenu kada budete posetili Stari grad Užice.

Knez Lazar gubi strpljenje i 1373. kreće u napad. Podno zidina je ukopao svoje katapulte i baliste, jer se Nikola, bežeći od Tvrtka i Lazara još od septembra, sklonio baš u ovu tvrđavu. Kako je knez Lazar sasvim okupirao utvrđenje iz koga se nije moglo izaći ni u nabavku zaliha, više nije bilo svrhe pružati otpor. Altomanović, koji je ovim gradom vladao šest godina a sam imao tek 25, u novembru se predao. Knez Lazar ga je među ovim zidinama oslepeo.

Kasnije mu je dodelio manje posede na upravu, dok je srpska vlastela podelila Nikoline zemlje.

Užička tvrđava je uvek imala odličan položaj, jer je sa tri strane oivičena rekom. Njeni bedemi, koji su visoki i do 50 metara, obrušavaju se do klisure reke Đetinje. Čak i jedina strana kojom je bilo moguće doći do utvrđenja, bila je strma i teška za prilaz.

Iz nekog razloga, i gradnja Užičke tvrđave (kao i one u Smederevu), dovođena je u vezu sa „prokletom Jerinom“, suprugom Đurađa Brankovića. Ipak, ona se tek u 15. veku pojavila na domaćoj političkoj sceni kada ovi predeli prelaze pod kontrolu Turaka. Stari grad Užice je već uveliko postojao.

*Legenda kaže da je Jerina terala trudnice da rade na gradnji tvrđave i da je njihovu „đecu“ bacala u reku. Otuda naziv reke Đetinje.

Užička tvrđava je nekada imala visoku kružnu kulu, koja se videla iz velike daljine. Odavde je mogao lako da se nadgleda i kontroliše put između Srbije i Bosne. U srednjem delu tvrđave bila je smeštena vojska, i tu se nalazila sva oprema i hrana. Još jedna kula bila je postavljena nešto niže i povezivala je grad sa rekom. Ona se zvala Vodena kula.

Kako su prolazili vekovi, tako je i tvrđava bila rušena i obnavljana. Poslednji put je onesposobljena u januaru 1863, kada su i Turci proterani iz grada.

Danas može da se nazre kako je utvrđenje nekada izgledalo. Posetioci često dolaze zbog odličnog pogleda na Užice, ali i ziplajna koji se odnedavno odavde spušta. Bacite pogled i na klisuru Đetinje, tu možete da kajak, ili na hidrocentralu ispod – to je prva centrala u Srbiji, izgrađena po nacrtima Nikole Tesle!

Putujmo po Srbiji

STARI GRAD UŽICE: Priče i istorija